Izuzetno zanimljiva rabota koja se odvija na slavama, rođendanima, svadbama, tj. na mestima gde ima da se jede i pije do mile volje. Parola, što je džabe i Bogu je drago, je kod nas poprimila status jedanaeste Božije zapovesti, jer smo, jelte nebeski i vrlo pobožan narod. Pa je tako sam čin nekontrolisanog trpanja hrane i pića u naš organizam, dok holesterol i jetra vrište, mole i kume, postao slika i prilika svakog veselja. Da bi se što više potrpalo u nabreklu pivsku stomačinu, dolazi se do zaključka da tom istom dlakavom trbuhu treba dati više prostora. Dati mu pas u prazno. Tu na scenu stupa kaiš. Isti onaj koji se koristi za vaspitavanje svoje i tuđe dece, žene i ostale mnogobrojne rodbine i prijatelja. Otpuštanjem za rupu ili više, otvara se gorepomenuti prazan prostor, koji vlasniku kaiša pruža priliku da u svoj magacin ubaci još po koje jagnje, prase, sarmu, kolač, tortu, pivo... I tako pojede i popije više od komšije i zeta.
