Vanredno stanje. Prelazak iz stanja potpune ravnodušnosti i neodstupanja od prave linije kojom život prolazi, u stanje kad usled određenih činilaca popizdiš do enormnih granica.
Svaka materija postoji u dva oblika; jedan je miran, ćutljiv, povučen, a drugi sasvim suprotan. Između ova dva oblika je tanka linija i sama transformacija/brzina/način prelaženja iz jednog u drugi, iziskuje neverovatan faktor koji utiče na to gde se u kom trenutku nalazimo.
Smeo bih da se zakunem da znam kakva je ta linija, ali najbolji način njene spoznaje jeste momenat kada se stvari otrgnu kontroli: kad sve krene naopako.
Goran: Evo me, slobodan sam, dodaj.
Sava: Jebem ti busen.
Goran: Šta ti je sad busen kriv?! Pa, što ne dodaš, jebalo ga dete?!
Sava: Nisi bio otvoren.
Goran: Šta kenjaš, čoveče, mogao je autobus harmonika da se okrene pored mene.
Sava: Vidiš? Niko neće da te čuva kad si najgori.
Goran: Mali! Kad sam ja igrao fudbal za svoje selo lepše od Pariza, ti još ni u jajima nisi bio. Ni u planu, ej!
Sava: Aha, ćuti tu, nemaš pojma.
Goran: (pizdi) Slušaj! Ako mi se dlan otrgne kontroli, udariću te dva-triput, jedno pešes' puta, jebeš mi sve.
-------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------
Farma 5. Dan 56.
Proka: Majku vam neradničku! Hitna sednica. Skup u dnevnom boravku.
Ekrem: Bate, što nije u redu? Razumeš. I tako.
Proka: Beži bre stoko, čibe u sobu. Ljudi, žene, stoko, kunem se Bogom, da li postoji barem jedan način da sredite situaciju koja vlada na imanju?
Divna Karleuša: Ne razumemo na šta konkretno misliš?
Proka: Kako ne razumete? Sunce vam bogovo, situacija se otrgla kontroli! Zato sam morao da sazovem ovu sednicu.
Ekrem: Bate, a nemo' da badavišeš, reci šta nije u redu i gud baj Čarli!
Proka: Ti prvi! Ne možeš na nogama da stojiš. Onaj dlakavi Čupo samo što ne siluje stolicu jer mu ni ona ne bi dala.
Čupo: Nije tačno. Nije stolica, nego tabure.
Proka: Ma, nosite se u kurac krasni!
