Otvorili se matorci za letovanje

- Сине, ево мајка и ја смо уплатили летовање да идеш са Јованом на море.
- Ма дај ћале, које курчево море, ауто опет неће да упали.
- ИХ, бре, жутољкунац, то је анласер цркао, матори ће то да среди за једној Вајферта. Само ви идите и проведите се, заслужили сте.
- Чиме смо заслужили?
- Па... овај... хм... добра сте деца, ето тиме.
- Аха... (сумњичаво). И да идемо на море зато?
- Ако ни због чег другог, оно због тога.
- Али има пречих ствари од летовања. Бојел капље.
- И ти би капљао да се у теби стално нешто греје до кључања, јел да?
- Па... да.. можда.
- Ето. Не секирај се ти ништа за бојлер, биће он добро. Резервисали смо вам у Халкидију смештај са погледом на плажу.
- Е, нисте морали да се цимате и трошите.
- Их, па немамо ми сто синова, имамо само тебе једног. Немамо ми фрижидер уместо срца.
- Кад смо код фрижидера, овај наш не хлади најбоље. Боље да купимо фрижидер, него да трошимо на летовање. Можда идуће године.
- Не, не. Ове. Пусти фрижидер, не лади добро јер је много вруће. Време је за летовање.
- Оно, јес, логично кад тако погледаш. Ајде... ако баш морамо на летовање... да идемо.
- А јел, ћале, може једно питање?
- Ајд, може.
- Јесте ли и у ваше време тако мењали фрижидер, бојлер и анласер за мене ?
- Ма, јок, тебе смо мењали за другу флашу вотке на радној акцији. Било би превише, мада кад те погледам тако, делујеш ми као да сам то вече промашио рупу. Говнарко мали, поведи девојку која само што није угазила у четврту деценију и направите ми унука, пичка му материна лепа.