Superlativ prvog lica jednine. Nešto kao moja malenkost , više kao moje visočanstvo, a najsličnije izrazu me, myself and I, odnosno, totalni manjak tolerancije i razumijevanja za svijet okolo, ali i sa određenom dozom inata.
Korijene vuče iz atavizma plemenskih zajedica i naslijeđa pripadnosti, iz vremena kada smo mi bili MI, a oni ONI. A naši NAŠI!
- U 5 dolazim kod tebe?
- Bogami, ovaj naš neće ustajati u 5, tamo oko 8, ništa prije.
- Zašto kenjaš sad, neću onda stići da završim sve, treba mi bar pet sati rada na tvom kompjuteru?
- Ko te šiša, moj kompjuter, moja pravila!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.