Slogan na kome leži kapitalističko društvo. Zašto ne iskoristiti činjenicu da ne postoji šljam koji dobra reklama ne može da proda? Važno je samo oslušnuti potrebe tržišta za namirnicama koje morate imati još danas i ubetiti isto to tržište da je taj šljam nešto spektakularno, a ovčice će blejati isto samo bez vune.
- Šefe, je l' ste sigurni za ovo?
- Što? Ideja je genijalna.
- Da... Ništa nije potrebnije narodu od kineskih vibratora. Ko će da kupi taj krš?
- Imamo dobru reklamu i pristupačnu cenu. Ne razumem šta fali?
- Pa, ako deset hiljada vibratora može da se proda u trgovinama Babine Grede i Dedinog zuba onda ništa.
- U pravu si. Šta da radimo?
- Pet hiljada pustite u promet, a ostalo delite uz uloške. Nek žene razmišljaju o onome što propuštaju tokom onih dana.
- Koji si ti bolesnik, jebo te... Genijalno!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.