I u njoj sve je guši.
Mada, ovo i nije grad, već selo. Ali nebitno, njoj je potrebno više prostora, kako bi bila slobodna kao ptica feniks.
Odavno je bacila blatnjavu motiku a gumene opanke zamenila zlatno-roze air max-icama.
Možda će šuma nebodera odjekivati milozvučnijim cvrkutanjem a mešavina smoga, teških metala i prašine nadimati pluća lepšim vaduhom.
Kaver uredno održavanog fejsbuk profila krasi neki od mostova velegrada, Kalemegdanska tvrđava ili neka druga znamenitost. Ispod fotografija uslikanih na nekom od posećenijih splavova stoji naznaka o njenoj promeni. Nema više stare Spomenke, grad ju je učinio boljom, lepšom, jačom...
Zbogom ruralni traktoristi i krezavi brđani. Ona sada uživa glođući punomasniju safaladu "Rokija, kontraverznog bizMismena". Prejahala je dobru kilometražu dok nije pronašla svoje pravo JA. I ono je, na svo iznenađenje, baš u Beogradu. Ona je rođena za taj grad i udiše ga punim plućima.
-Gde si Spomenka, nisam te video dugo?
-Znamo li se?
-Pa to sam ja, Milomir he he. Sećaš se, brali smo šljive svakog leta u Miokusu. A jednom smo i u kuruze svratili he he
-Takav život sada je iza mene. Ja sudiram na višoj poslovnoj i imam dečka koji radi u privatnoj firmi!
-U privatnoj, ma nemoj pričat?! Nego čujem ćale ti se razboleo, nema ko da mu pomogne da obere gradinu...
-Baš me briga za to...Rekla sam zbogom nemaštini, sada sam drugačija. Ono je bio mali grad, devojka kao ja mora da diše slobodnije!
-Da, da, razumem te u potpunosti. Nego, praziluk ti viri iz guzice. Namesti to pre no što udahneš slobodnije!Ovo definicija je napisana za Mizantrophy
