
Пук'о, отишао са живцима, није више свој. Мораш да будеш баш баксуз да озебеш. Гураш главу где нико не би ногу, ал' џабе, теби је то океј, ти то не приметиш.
- Е, шта би са Микијем, не виђам га данима?
- Знаш ону као његову?! Е, звао је пар пута на пиће, она га увек одбије, шатро долази јој другарица, ово - оно, и он попизди, и једном приликом оде јој пред кућу и сачека је да је опет пита, и опет га је попушио, још га ћале њен потерао. Од тад не излази из куће и не јавља се на фон.
- Ау, ау, Бога ми, он је баш озебао.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.