Uvek ispod proseka u odnosu na ono što je moglo da bude.
Pišti, šišti, krklja kao more prženih girica.Stubovi sa zvučnicima ,obavezno nakrivljeni, hoće da padnu da pobiju narod u prvim redovima.(Mada mislim da bi ostatak naroda samo pregazio preko njih da bolje vidi i čuje šta se dešava na bini.)
Brundanje opreme u vidu vibracija prolazi kroz tebe, što naravno oseća svaki tvoj unutrašnji organ. Udaljenost od tačke A na kojoj se nalaziš ti, do tačke B gde se nalazi ozvučenje izraženo u metrima je broj dana na koje ćeš malko da zanosiš jer ti je centar za ravnotežu ušokiran.
A, ako ne možeš razdaljinu da izmeriš metrima, jer nema toliko između tebe i zvučnika (dm, cm...), onda na zanošenje dodaj X 10, privremenu gluvoću i probleme sa disanjem.
Ali i pored svega, tebi lepo, pa lepo.
Pa šta ako ćeš da patiš, u nekoj bližoj budućnosti, od svega gore navedenog, a to je samo ozvučenje. (Nisam ni načela pijane, redove za WC, padanja u nesvest, padanja u trans, a tek nemoguće misije prevoza posle koncerta!)
Ti si svoje današnje carpe diem podmirio.
Imaš jedan blistavi trenutak od sada pa za vijek vijekov. (Osim ako koncert nije bio totalni fijasko... Onda saosećam.).
A život se svodi na baš to. Blistave trenutke!
