Klasična izdaja od strane glodara ruke koja ih je hranila, na čiji su brod ušetali kao slepci, a sada, kad isti tone jer su ga išibale strahotne oluje i prebili talasi, gnusni siktavi stvorovi hrle ka drugom.
No, kapetane, nemoj da te to brine. Neka ti je oko uprto u pučinu i nek ti se srce ne smežuri od straha k'o u preplašene ptice pred njenom veličinom. Životna plovidba je surova, paluba često klizava, puna burad ubrzo splasne svoje zalihe. Jedan je tvoj brod, ali ako ga nemilosrdni Posejdon načne, moraš preći na tuđ i postati slepi putnik, no ostati dostojanstven do kraja jer nisi rođen kao pacov već kao kapetan. Nikada nemoj dozvoliti da brodolom uništi čoveka u tebi i pretvori te u mizernu živuljku koja podlo grickajući tanji užad te je nemoguće vezati čvor. I kada poslednji, razume se, budeš polazio sa svoga broda, kormilo isčupaj i ponesi sa sobom, a ne žali za sidrom i jedrima, dovoljno je pamtiti ih.
Nek ti je dobar vetar verni pratilac a mirna voda najveći prijatelj, brodovi ionako nisu baš najbitniji. Ono najvažnije jeste doći do luke večnosti, ako treba plutajući, plivajući, rveći se s talasima koji dave i uranjaju, koji tuku i pune usta i oči solju, ali preći ceo put kao čovek i nestati s penom što zatire postojanje.
A pacova je uvek bilo i biće ih.
Neka te pučina ne utopi pre vremena, a kad do toga dođe - videćeš njuške svojih izdajica obešene o bezdan i tvoja će duša oslobođena prhnuti put galebovih krila.

...kada taj brod tone.
Ljudi koji beže glavom bez obzira iz bilo koje Organizacije Udruženog Rada, (društvene ili privatne), na prvi znak uzbune u vezi sa propadanjem kompanije.
Pacovi su miševi koji imaju aspiracije na sledeći nivo; ljudi koji su tu samo zbog para. Ljudi koji napuštaju lokalna privatna preduzetništva čim malo potkleknu pod najezdom trulo-kapitalističkih korporacija.