Parada.
Naprednjaci slave ulazak u pokoreni Šabac. Na čelu kolone je Vučić na belome konju, desno uz bok mu jaše Sandokan. Za njima marširaju botovi, svako na grudima čvrsto drži tastaturu, prigrljenu kao pušku. Stupaju monolitno, kao jedan, njihova volja je jedno sa vođinom. Pred sobom teraju zarobljenike, poražene u ovom zadnjem, konačnom pohodu do potpune vlasti: Zelenovića i ostale "žute".
Neradni je dan u gradu danas, deca ne idu u školu, javna preduzeća ne rade, svi su poslati na ulice da posmatraju trijumf. Jedni kliču i bacaju cveće, drugi samo nemo posmatraju. Nemoć.
Među njima je Bombaš.
https://3.bp.blogspot.com/-E7DCoixzlDE/VlfHIOneBwI/AAAAAAAAKIM/QMhjLJdA_Ig/s1600/The%2Bweeping%2BFrenchman%252C%2B1940.jpg
Tiho se iskrada iz mase. Dobljno je video. Sprednim ulicama, koje poznaje kao svoj džep odlazi do kafane. Zatvorena je danas za sve, ali ne i za njega. Gazda, saborac iz slavnih dana južne tribine, pušta ga na zadnji ulaz. Za šankom ga već čeka piće. Ćutke ispija, i samo pokaže gestom da želi još jedno.
Ponoć je prošla, tiho se vraća kući praznim ulicama, punim đubreta od današnje parade: zastavice, paopiri, kese. Već su krenuli da ruže ovaj mali Pariz.
Deca i žena su već legli. Skida se u gaće i majcu, odlazi do kupatila, gleda lice, neobrijano, podbulo od alkohola. Odlazi u dnevnu sobu, uzima telefon, okreće broj na brzom biranju.
Sa druge strane, mamurnim glasom odgovara Teofil Pančić:
--Da?!
-Prokleti...beli...listići...
-Da...prokleti beli listići.
Ćute duboko u noć, dok impulsi otkucavaju.
