Prilično ozbiljno shvatanje obične zajebancije.
Rodio se sin.
Deda Radovan : Marko,kako ćeš da krstiš dete?
Otac Marko : ( skače mi po mozgu sa krštenjem deteta već 3 meseca, sad ću malo sebi da dam oduška ) Timotije!
Deda: ( mal srčka da ga strefi ) Kako??!!?
Otac : Timotije. Kao onaj miš iz Diznijevog crtaća.Deda ređa podužu seriju psovki, prožetih sa " Ti nisi normalan " , " Oćeš oca pre vremena da dokusuriš " , " Obećao si mi da će se prvo dete, ako je muško, zvati Radovan! " Ćale međutim, ne popušta. Dete će se zvati Timotije ili nikako.
Epilog : Deda 10 dana nije reči progovorio s ćaletom, nazvano je pola familije iz Deronja, koji su onda zvali ćaleta da ga odgovore od tog imena, i baba je dobila par sedih vlasi.Krštenje u crkvi: Popa drži dete, deda stoji kod vrata crkve ( došao je jer su ga baba i stric molili ) Kum Jovica: Nek se dete zove Radovan! ( Deda: Vat d fak? )
Van crkve
Deda: Sine...
Ćale: Tata,pališ se ko hepo kockica...
