Paljenje pljuge na gur

Sediš u stanu... sam... prošlo dva sata od ponoći... nedelja, prodavnice u krugu koji se može peške obići ne rade... Moraš da završiš izveštaj do ujutru, trebaće ti još bar dva sata... Uzimaš cigaretu, bar njih imaš punu paklu, da ti drže živce koliko toliko u normali. Uzimaš upaljač, pokušaš da kresneš - kvrc, ispao kremen... Pokušavaš deset minuta da ga nekako namestiš, panično razmatraš koliko je potrebno da se ringla na šporetu ugreje da bi na nju pripalio, može li se iskoristiti i neki drugi vid bele tehnike, bojler ili mikrotalasna... Koje su šanse ako sada probudiš komšiju da ćeš umesto šamara zaista dobiti upaljač... trenutak potpunog očaja, a zatim svetlo na kraju tunela... Narednih pola sata kopaš po smeću i pri kraju kante pronalaziš upaljač koji je skroz ostao bez plina, ali mu kresalo odlično radi. Stavljaš cigaretu u usta, minimalne psihološke pripreme. U jednoj ruci je upaljač sa kremenom, u drugoj sa plinom. Prvo puštaš plin iz drugog, zatim, oprezno prinosiš upaljač sa kremenom što bliže izvoru gasa, Kresneš odlučno, ali nežno i oprezno (da i drugi kremen ne izleti). Plamen se pojavi i zaigra kao odraz tvog osmeha na stisnutim usnama koje drže cigaretu i oprezno je prinose toploti. Ova dva upaljača se, dok se ne nabavi nov, čuvaju kao svetinja, uvek na videlu, ni slučajno negde na ivici stola ili zatrpani nečim.