Na prvi pogled nelogična, a zapravo surovo istinita tvrdnja. Ko je ikada pokušao da zapamti nešto bitno, umesto da zapiše, zna o čemu pričam. Uostalom, koliko puta vam je pala na pamet neka strava definicija na pamet, a pošto nije bilo Worda, Notepad-a, ili olovke i papira u blizini, iščilila je kao da nikada nije ni postojala.
1)
Kupovina betonskih blokova.
A:”Da zapišem dimenzije?”
B:”Ma daj, šta nam je teško da zapatimo tri broja.”
………………………………………………………
Epilog:Kupljena paleta blokova više nego što je bilo potrebno za zidanje, jer su originalne dimenzije bloka 12-19-37 zapamćene kao 12-17-32.
2)
Primer iz vremena pre pojave mobilnih telefona.
Mare uzima broj od devojke, koju je upoznao u diskoteci (naravno nema olovku).
Mrmlja kao pesmicu:36-83-727, 36-83-727, 36-83 -727... i kreće kući.
Ortak ga sreće:”Ej, gde si, šta ima?
Mare:”36-83… Ćao.. 272.”
Ortak:”Šta pokušavaš da zapamtiš broj?! 78-26-31-25-149-23-45-63-78...”
Mare:”Puši ga! 36-83-272, 363-83-272...”
Ortak:”Što se ljutiš, zezam se. Vidimo se!”
Mare:”Vidimo se 38-63-272..38-63-272”
Sledećeg dana, Mare je ubeđen da mu je riba dala pogrešan broj.
