Широм наше прелепе земље Србије на црквене празнике народ се у одређеним местима окупља да би се дружио, разговарао, можда и понешто пазарио. Овакве пригоде се називају вашари, у народном језику познати као панађури. На овај дан се облаче свечана одела, целе породице су на окупу, све је весело и атмосфера је права празнична.
Старије жене ту могу да се сретну са својим пријатељицама, испричају се о новостима у селу, или да на некој тезги пронађу млин за орахе, нову варјачу или супер-сецка. Њихови мужеви ће се са пријатељима испричати о најновијим техникама у агрокултури, пестицидима или деловима за трактор. Можда ће да купе и нову држалицу за секиру или маст против реуме. Њихова деца ће највероватније да седну испод оближње шатре и да, уз звуке најновијих хитова наше естрадне сцене, наруче килограм меса оног прасета на ражњу. Шеф ће да им исече од пауфлека или ако буду хтели јагњетину, онда од пречњака. Можда чак и за предјело узму порцију киселог купуса са ребрима. А најмлађи чланови просечне српске породице ће да се возе на рингишпилу.
Увече, када се врате кући, пуних руку и стомака, резимираће како је ово био један од најбољих вашара и како их је време послужило.
- А тек певаљка!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
brrr... naježio sam se od srivene poruke koju neshvatam...+