Unigormisana verzija "moje babe", u stanju da namiriše i najmanju moguću grižu savesti, a kamoli neku veliku krivicu. Nikada ne greši, uvek u pravu i puna argumenata, ulepšava nam život. Šetajući mračnim ulicama grada, pravednički uzima novac na čuvanje od gradjana uplašenih za svoju bezbednost.
Bejaše radni dan. Dva Vukajlijaša očajnički tražiše u gluvo doba noći neku kafanu kako bi nastavili pit', jer mesto gde bejaše pre već se odavno zatvoriše. Već odavno promrzli, pitahu slučajne prolaznike, ali oni bejahu neupućeni, ništa ne znaše. Odjednom, oči im obasjaše značke policijske, čizme im se pozlatile. Vukajlijaši onda njih, poslednju nadu svuju, upitaše za pomoć.
-Izvinite, da li znate je l' radi neka kafana ovde u blizini?
-Aham... Kafana? :čačka uvo:
-Da, kafana...
-Hmmmm... Kafana.
-Daaaa?
-Pa... Ćomi je l' znaš ti je l' ima ovde neka kafana?
-Neam pojma? A šta će vam kafana?
-Pa...
-Ajde, lične karte na pregled. Osudjivani? Imate nešto kod sebe?
-Sa dužnim poštovanjem, da li mislite da postoje dva tolika idiota koji sa ne znam čime sve kod sebe prilaze vama i pitaju vas za pomoć, umesto da vas zaobidju u širokom luku?
- Momci, takvi su najsumnjiviji. :bitna, zamišljena faca sa palcem i kažiprstom na bradi:
-Tako je kolega!
-:licedlan:
-:licedlan:
-Š'a gle'ate, lične karte, sve iz džepova!
