Vrlo visoka tarifa krštavanja, određena od strane crkvenjaka.
- Pope, koliko sam dužan?
- Koliko daš... Šalim se, naravno. Šta smo ono imali? Dva krštenja, kađenje kuće ja gratis.. Znači 130 evra.
- U jebotebo... Mislim, au, što je to pope? Ne da' mi Bog da umrem, ti da mi čitaš opelo, da me ispane skuplje no što sam živio.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
skroz odlična.+
Popovstvo je unosan biznis. A još im se klanjamo i zovemo ih ''oče''. Jednu motku pa udri!
Деџон дефинише. +
Za jedno hrišćanskog popa, mnogo voli jevreje. +
Фаца да смањи тарифу! :Д +
Faco, krsti mi dete DJabe!