Papučarski upravljač

Она из лежеће позе: Мацо... ај ми донеси воде.
Папуча: Ево, срећо.

пауза од 3 минута

Она из седеће позе: Куцо... зима ми је.
Он: Јел хоћеш да ти донесем ћебе?
Она: Стварно би ми донео ћебе? (окице јој се сијају као Динкићу када прича о парама)
Он: Наравно, ништа ми није тешко за тебе. (устаје и доноси ћебе, брижљиво је покрива)

Пауза од 2 минута.

Она: Ау.... ух...
Он, збаринуто: Шта ти је љубави?
Она: Боли ме глава...
Он: Сад ћу да ти донесем аспирин.
Она: Баш си златан. Ја тебе не заслужујем... Права сам срећница!
Он тихо мрмља себи у браду: Наравно да јеси, мајке ти га лењаве, шта сам ти ја - кетеринг, батлер, лекар, слуга, масер?
Она: Нисам те чула драги.
Он: Ништа, срећо... Кажем - ја сам срећник јер имам тебе!
Она: Јаааооо! Како је то swatko! А јел би могао да ми измасираш стопала, сва сам нешто укочена?
Он, опет себи у браду: Како не би била укочена, трутино непокретна? Да се мало мање помераш нахватала би се паучина по теби.
Она: Молим?
Он: Рекох - ево сад ћу, само да нађем где је крема. Да се мало мање помераш, ево ја ћу да бринем о теби. (па опет себи у браду) Ал ћу зато увече да те нафилујем ко Сремица принцес крофну, има да те надувам ко Цига трубу, да те поцепам ко Вла` јагње, ко четник бурек, да те разбуцам ко српска влада државни буџет, има да те одељем ко мајмун банану, да те окитим ко новогодишњу јелку... ма... најебаћеш за ово шетање...
Она: Молим?
Он: Ма ништа драга... Видећеш.