
Пртљаг.
Веома посебан пртљаг. Онај који се носи на пут без повратка. Сад, многи од вас ће помислити да се ради о смрти, али не. ради се о бежању. Одливу мудрозбора и мудросера. Сиротињи која јури голи живот, мајсторима, професорима, докторима, обичној и необичној багри која је решила да своју срећу тражи другде. Да свој зној наплати и живи достојанствено,онако како овде никад неће моћи.
У ово побегуље се не могу укључити и деца гастарбајтера. Али њихови родитељи могу, ако су први у свој породици који су решили да оду. Нико се није родио са жељом да побегне одавде. Једноставно те нешто натера. Пробудиш се један дан, схватиш да имаш одређени број година, црнчиш и диринчиш поштено,баш онако како те је покојни ћале учио, а ни кучета ни мачета, ни рода ни порода, само тријестину година у гузици. То је све што имаш. ПОла живота проживео, где си био-нигде, шта си радио-ништа. А године иду све брже. Страх, бес, љутња, помирење, мисао, распитивање, одлука, и- пакујеш се. Гаће и једна фотографија у ранац, а слику дворишта спакујеш негде у глави, као и боју старог црепа и мирис липе. И пичиш.
Да се не вратиш.
- Куме, звао сам те да се опростимо.
- Шта кењаш бре? У уторак идемо код Миће Козе на роштиљ, јес' заборавио?
- Без мене куме. Одлазим.
- Где?
- Не знам. Нашао сам превоз до Франкфурта, а после ћу да видим.
- Какав Франкфурт, који ти је?
- Морам.
- Добро, и кад се враћаш?
- Ако Бог да, никад.
- Е, не терај ме да уберем тарабу, знаш да умем да повитлам са њом.
- Озбиљан сам, куме. Нема мени овде живота. Не могу више.
- Е па фала курцу ако је тако. Кад сам ти је говорио да то урадиш? Студент генерације, 10 година без посла, живи у подруму зграде. Бежи, само што даље. Ево ти 50 јура нек ти се нађе, немам више.
- Немој куме, не треба.
- Држи те паре и не сери. Нек' ти је срећан пут. Јави се некад, да знам јел си жив.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Uf. Genijalno. Dirljivo. Poludi čovek kad ga jaše neki uličar.
Omiljeno 3 puta. Znaš ono, skineš žutilo pa ga vratiš.
Fotografija je pravi pokazatelj kakav bi odnos duhovnog i materijalnog treba da bude.
Jebote. Koliko je teška jedna fotografija. Koliko nosi sa sobom.
jeste, sinovac, tako je to bilo...
Kraj me podseća na Good Will Hunting-a pomalo.
Upadam u taj stadijum, stim što u ranac pakujem i ženu :)
+++
A realno, kojćetikur dva para gaća u tuđini? Jedne su ti dosta.
Posle kažu da je to sudbina.
Seru.
Il' je neka muka, il' ludilo.
odlično je ovo +
da,da
+
Fino napisano, podseti me kraj primera na onu scenu iz "Dobrog Vila Hantinga", kad Ben Aflek kaže Dejmonu da bi mu najlepši momenat svakog dana onih 30 sekundi koliko mu treba da dođe od kola i pozvoni mu na gajbu da bi ga pokupio i kad se nada da ga neće tu zateći. Do jaja film, jebote...
Predobro. E, to je kum.
Прочитао сам чим си направио и најежио сам се. Браво човече + и *
Amin, Oče.
Nećete vjerovati, ovo me je podsjetilo na onu scenu iz Dobrog Vila Hantinga kad...
ma, zajebavam se *
Odlična.
+
Objasnilo.
ne znam dal ste gledali onaj film kad je robin vilijams kao profa, a neki klinac kao cisti klonje i resava zadatke ko iz picke... podseti me.
Ето тако. +
Amin, Oče.
Amin. *
Oče ovo je bap onako bogougodna definicija. +
Ulogovao sam se samo da ti dam plus. Evo ima 5 godina kako sam otisao iz zavicaja, nema dana da se ne setim mirisa malina i jabuka iz dvorista, oranja sa dedom i mamine gibanice. Ucinio si jednog mladog coveka veoma srecnim i hvala ti na tome. Poyy iz Beograda
Litost. ☆
super Gavro
Baš gorka... Mož' i suzu na oko da potera
Ма, zajebi me te priče "teško mi je što odlazim". Aj` ti ostani ako imaš muda!
Zajebavam se, + ko vrata.
Шта год да напишем у вези ове дефиниције, испашће глупо.
Одлична, Гавро!
šta god reći, neće biti značaja...
+++
Е, ово к'о оно из Вил Хантинга, е... Ој Мет Дејмоне међу шљивама! +
Srbija, zemlja čuda... Vrh defka... Pogotovo sto skoro svi mi imamo tako nekoga bliskog koga smo ispratili negde daleko...
E ovo je klasa +++
Cesto se vracam na ovu definiciju. Odavno u omiljenima, samo cekam da i mene nesto natera...