Paraneimanije

Паранеиманије, само ти се каже. Ил' си пук'о на жабаре, ил' си претходну ноћ цевчијаније ракију до зоре; а у ракијаније иде и лепијаније Ђорђа Вајферта певаљки међу дојкаре. Уз ракијаније иде и муваније девојака. Косовских девојака? Не, не косовских. Него ових малолетница, млађаније девојанија што се показују на сваком ћошку, у сваком бару пентрајући се на ове маторе предпензионерског добаније. Ето, шта уради паранеиманије и паражељаније млађаној цури. Јуче сам баш на свирци видео маторог како својим међуножјем дражи гуз некој клинки. Јебе му се. Пробудиће се упишан, биће упишаније ако је довољно кадар.

Никада нисте размишљали о народним пословицама? О томе да су их наши преци измислили. Па гени су чудо. Вуче се то коренима, иде с колена на колено то понашање споменуто у изрекама. Ооо, чудне ли коинцеденцијаније. Не може рецимо Бразилац да користи наше изреко. А можда и може, ако си хардкор поштивалац рада Јована Деретића. И Бразилци су Срби, зар не? Но, правим дигресију.

Е па баш наша изрека јесте главна тема овог паранеиманија. Она "ко спава с децом буди се упишан. Ето шта уради беспарица овом бедном, напатенијеном друштву. Тера младаније на стрипованије уз шипку. А тог маторог, па, он је сад упишан. Јербо је јебаније клинку. А шта ти дође упишаније? Па неки вид кајања, прожет депресијом, које те пукне сутрадан изјутра, при сећанију на шта си синоћ радио, кога си шмеканије а кога попреко гледаније. И оно главно, најзад, кога си јебаније онако пијан?
Реци ми, кога? Срам те буде!!1 Образ ти се сасушио.

Ја бих најрадије запевао сам неку тугаљиву ал' не да ми се.