Ova definiciju nećemo povezivati ni sa Las Vegasom, ni sa drogama.
Svi mi dobro poznajemo tu paranoju kad udjemo u bus na početnoj stanici i onda počinje zagledavanje stranaca u oči ne bi li otkrio zlokobnog KONTROLORA!
Moraš biti brz i pogledati svakog duboko u oči, u dušu i razaznao običnog civila od čoveka koji će, nakon zatvaranja vrata, izvaditi kart čeker i proveriti kartu koju nemaš, naravno.
Najbolje je što svi to rade i čudan je osećaj u busu pregršt ljudi, poput merkanta ili sove osmatraju situaciju oko sebe, sa velikom zebnjom u srcu...
Ako je tu, nedobog, tvoja početna stanica je ustvari i tvoja poslednja, ako nisi dobro izvršio psihoanalizu vizuelnim kontaktom onda ćeš biti ulovljen i kažnjen sa 1000 dinara na licu mesta ili 5000 na kućnu adresu...
... Ulazim u 511, stanica Čukarica u pravcu Železnika. Prepun bus. 17 časova. Sledeća stanica tek nakon 25 minuta kroz ništavilo...
Analiza brza, 8 sekundi do zatvaranja vrata.
-Aham odmah odbiti klince i starce, nisu sluge Bus plusa, dalje lepo obučeni otpadaju, koji već imaju torbice, logično, nema mesta i za napravu, odbijamo nafurane klinke... Ova žena žena pored vrata liči kao... Ne, ne, ne, isuviše štikala za kontrolora... Dalje, dalje, dalje... Pa to je to, svima pogledi izgubljeni u daljini, izgledaju svi kao da idu sa posla a ne kao da su na poslu kontrolora... To je to: status kvo...
Zavaljujem se na šipku na poziciji zgloba u busu i PSSSSSSS KRK (onomatopeja zatvaranja vrata) i tada sa prednjih i zadnjih vrata se začu, kao šapat ali dovoljno glasno: ''Karte na pregled!'' (Suprise motherfucker!!!)
U stilu Mel Gibsona ote mi se uzvuk: '' FREEEEEEEDOM!!!''(definicija napisana na liniji 511 Čukarica-Put za Železnik)
