Paranoja u Besnom Foku

- Артур Шелби (скаче по столу Жике телеграфисте и урла у слушалицу): Вот ду ју мин ит вил би дер ин фајв дејс? ФОООООК, ФОООООООК, ФООООООКИНГ ШИТ!!!
- Жика: Та полако рођаче, већ три дана вичеш то ФОК.
- Оливера (чистачица сеоске поште): Фини људи, углађени, али знају да полуде.
- Жика: Читао сам ја у врачу погађачу да је много кишовито тамо код њих у енглеској, можда због тога могу да буду неровозни каткад. Али што они слабе синусе имају, само шмрчу онај њихов бели прах што им стигао из Боливије. То ти је западна медицина, квалитет, та живну после њега.
- Оливера: Украла сам им ја једну кесицу, дала сам Радисаву крмчару, ено га већ пола сата пење се и скаче са дрва на дрво а стално се жали как' га леђа боледу. Ајде да пробамо, август је а ја слинавим, можда сам и ја навукла запаљење синуса.
- Жика: Та ајде, то је са запада, мора да ваља...

- Ах, жупниче, та гди сте кренули?
- Одох да обиђем Крчму код Радисава тамо код беланошког канала у панчевачком риту чујем да има добру дудовачу.
- Та немојте тамо, то је Бесни Фок, већ две недеље су тамо неки Енглези, свима су ноздрве ко у коња, ушо неки ђаво у њи'.
- Та немојте касти?
- Радисав сломио ногу, пао са дуда а Жика јаше свиње и виче неку странску реч Фок, фок, фок По цео божији дан. Оливера чистачица се собаљује у сену са неким зализаним енглезом што има име као онај њихов краљ што извуче мач из камена.
- Ах та то се можда ноблес у Енглеској так проводи, одо ја по моју дудовачу.