Ракија којој је индустрија подарила све те прејаке, вештачке мирисе.
Ракија лепог паковања, предрканог мистично-егзотичног имена, испрскана воћним парфемима и ништа више.
Ракија која у суштини и није ракија јер алкохола ту и нема.
Ракија из кафића.
1: Шташ пити?
2: Ајде ти и ја по ракију и кафу. Може а?
1: Немој овде ракију царе. Ови ти само парфемуше имају. Прскају их ко комарце матер им њиову...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Imam rođaka koji na ovaj fazon pravi rakiju. Krade jabuke po selu i samo kadi aromama da prođe kao dunja, kajsija, kruška itd. Ima neku vezu po Bg-u pa posle prodaje kao zajebanu domaću rakiju za solidne pare.
Moj rođak, on radi to. Plus inače.
Smaraju defke o rakiji, plus ipak
Ne udara u glavu, samo na jetru
;)
rakije nikad dosta +
Sve rakije i votka imaju ukus kao oni parfemi sa brojevima, vinjak sigurica jbg
Vinjak ti je čist alkohol plus aroma plus tri meseca u buretu sa hrastovim čipsom da dobije boju. Dakle sranje. Ali opet fabrički proizvedeno sranje koje mora da ispunjava neku normu za razliku od domaćih radinosti. Domaću pij samo kad ti deka ispeče bez šećera i to tek kad porasteš!
Fino, fino.. +
Živela dedovača..
hvala velika braćo i sestre
Nije odavno bila odabrana neka o rakiji, zar ne, Profe?