Iliti podjebavanje pubertetske klinčadije i njihovih patetičnih umetničkih radova u vidu slike iz kupatila pred ogledalom, sa dorađenim stihovima Marinka Rokvića jarko ružičastom bojom u peintu. Takav vid humora se na listi najgorih internet fazona nalazi odmah iza klipova Ivanovićevih recitovanja viceva, i skečeva Borisa Bizetića snimljenih u domaćoj radinosti pa okačenih na jutjub. Ogleda se u tome da se konj od 25 godina, prosvećen svojim dugogodišnjim iskustvom obitavanja po uberkul internet sajtovima koje mu daje pravo da se smatra duhovitim, slika pored bojlera, kade ili bidea, u prilogu sa ispupčenim usnama po uzoru na današnje učenice starijih razreda osnovne škole. Posebnu sortu predstavljaju likovi koji toliko veruju u produhovljenost svog smisla za humor, da takve slike stavljaju kao profilne slike na društevnim mrežama, zajedno sa komentarima prožetim znakovima tipa "<3", nejasnim kosookim japanskim emotikonima i natpisima tipa "Mogu da me pojebu, ali ne mogu da me pojebu". Na taj način postignuto je nešto što se vekovima smatralo nemogućim, a to je da se napravi parodija nečega koja je zapravo retardiranija od originala.
Najlakše je zajebavati one koji su previše glupi/nezreli/neobrazovani da provale da ih podjebavaš. To uspeva i mojoj babi Mirjani kad o parče konopca veže onaj kartonski deo što ostane kad potrošiš rolnu toalet papira i loži mačora Žuću da ga juri po dvorištu.
