-Za svu decu devedesetih(svakako i 80-ih), jasan simbol podmuklosti i izdaje onih vama najbližih. Guja iz nedara Sega mega drive konzole. Naizgled umiljato stvorenje koje je vas virtuelni lovac-alter ego iz igrice vodio i sa sobom i hranio. Čovekov najbolji prijatelj. Kakva laž!
- Dovoljan je bio samo pucanj u prazno... Patka odleće u nepovrat... Suza vam iskri u oku s pomišlju na 80-ak predjenih nivoa, sav genocid koji ste pocinili nad pačećim ekosistemom SMD-a... Taman se spremate da odložite pucu i da odigrate partiju Super Marija da bi ste vratili vasu mentalnu ravnotežu, ali onda.. Dijabolicni Lesi pokazuje svoje pravo lice! Izranja iz močvarne trave i kezi vam se tako slatko sa šapama preko svojih prevrtljivih usta. Kakva tragedija- prvo vas izda vaš pouzdan nišan,a zatim vas na svu muku posprda vas " verni " saborac. Besno pucate u Šekspirovskog izdajnika na četiri noge sa druge strane ekrana, ali samo vaši uzdasi i kliktanje puce odjekuju u noći.
I nakon mnogih godina uvidjate taj edukativni znacaj Seginih konzola, jer takav je zivot: Prijatelji znaju da vas izdaju, ujedu za srce, poruše vam snove, a vi se samo nadate da ce u budućnosti ishakovati igricu i da ćete onda moći da saspete kilo virtuelne sačme u lice tog dvoličnog izdajnika iz štenare.
