Веома честа врста пса на нашим просторима, лако препознатљива јер се креће у чопорима и то по главним улицама, испред продавница хране а највише их има око канти за бацање смећа. Углавном их сврставају у категорију оних гладних и жедних али исто тако и жељних доказивања пред невиним и недужним пешацима који пролазе недалеко од њих. Док траје њихов чин доказивања, недужни пешак хитро трчи не би ли умакао и тако сачувао ногавице својих ново-купљених панталона. Он за време свог спашавања непрестано псује и погрдним речима назива ово створење гледајући при том да пронађе одговарајућу одбрамбену направу у виду мотке, прута или камена. Ногавичар на то не обраћа пажњу јер он ништа не чује и не осећа. Једино му је центар за вид активан и усмерен само ка ногавицама панталона, нарочито оних новијих.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Rekoh malopre....nogavičobiciklističar!!