
Мувач туђе среће.
- Хало, да ли сам добио Недељка?
- Да, тај сам. Изволи?
- Па где си ти кућо стара. Бобан крај телефона... Бобо твој ортак из средње бре. Хватали смо паукове у песку се сећаш хехе.
- О па где си ти маћора. Значи како време лети па то је страшно.
- Да, него овај... нисам те због тога звао. Чуо сам да си, пре неки дан, у кафани смувао моју вишегодишњу девојку. Бринета, висока, добро грађена.. била је са другарицама да прослави апсолвентско.
- Јој друже нисам знао. Стварно. А и риба ти је курва онда. Мислим, само смо се љубили мало и тако. А и шта имам да ти се правдам, нисам знао бабе ми...
- Ма нема везе то, нисам те само због тога звао.
- Него?
- Знаш, већ дужи временски период ме је занимало, па ево таман ти да ми одговориш... како ти се чини укус моје ките у устима?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+
Plusčina,brate za ovo.