Ne postoji osoba kome ova fraza nije presela u ranome detinjstvu. Najcesce upucivana od majke ili babe, ali i od ostalih bliznjih zenskoga roda kada se ptic vine iz gnezda i krene " sam " u " nepoznato ". To su uglavnom bile jednodnevne ekskurzije osnovne skole. Ceremonija je propracena sledecim: pun auto ispraca svog mezimca na ekskurziju kad da je krenuo u JNA, deda obavezno kradom stavlja poneki dinar da se nadje za svaki slucaj, baba u ranac i pored protivljenja stavlja pitu od jabuka jer ne moze da se zivi samo na smokiju i nekim tamo sendvicima i naravno dobro poznata recenica koja se izgovara kroz plac " pazi da ne nazebes evo majka je istrikala ".
( ispred autobusa osnovne skole )
Otac: Sine budi mi dobar i lepo se ponasaj kao sto sam te ucio, ti si tatina dika!
Deda: Evo ti ovo... ma uzmi kad ti kazem, nek ti se nadje, dug je put!
Baba: Cedo babino evo ti ovo kad ogladnis, i obavezno podeli sa drugarima!( podsmeh iz mase se uveliko cuje )
Majka: Otac ti je vec sve rekao, ponesi ovo jer su noci hladne i dobro jedi, zna mama, molim te pazi da ne nazebes!
Dete: Ali mamaa...
Stariji brat: Uzmi ili ces da se useres kao prosle nedelje, vidimo se bratic.Masa: Usranko, usranko, usranko...
