Pažnjopatci

једнина: пажњопатац.

Они вапе за пажњом. Хране се пажњом. Скрећу је на себе. Пате.
То су особе наглашене егоманијакалне природе. Све знају. Најпаметнији су. Свуда су били, све су видели, све су радили. Познају сваку јавну личност и не либе се да све то индискретно потенцирају у свакој прилици пред што бројнијом публиком коришћењем, њима својственог, ja пa ja стила казивања. Млатарају рукама док причају стално упирући кажипрстима на своју, јелте, личност. ''Да кажем Ја нешто, Ја знам Владу Георгијева Лично, он је Мој Персонални пријатељ, Ја и он смо бла бла..код Мене па сам онда Ја њему рек'о бла бла..''
Неопевани нарциси. Пажњопатци су најлепши људи. И то им морате стално потврђивати, делити им хвалоспеве и комплименте, говрити да им сваки комад одеће стоји савршено моћно, да им је криви нос није крив, да им се вишак од 25 килограма апсолутно не примећује и сличне ствари. Они користе социјалне мреже само да би гледали себе и да би терали друге да их гледају и диве се њиховој аксиомској савршености. СМаркају по форумима за упознавање качећи тону својих слика (греота да бришем ову реченицу, заиста).
Јавно лелечу и кукумавчу за безрепим псом, наглувом мацом или гладнм дететом из Етиопије само због-ради скретања пажње на своју душебрижност и дубоко усађене високоморалне вредности.
Ако се очешу о неки предмет у пролазу викну гласно као да их је акнуо шлепер турског гастарбајтера. ''ААААААААА''Гледајте ме! Повређен сам! У Мене гледајте сви!!!''
Не прелазе улицу уколико нема возила него чекају док неко не неко наиђе и пропусти их да би је тек тада, помало ревијално, лаганим ходом прешли.
Једино они имају проблема у својим цењеним животима, а сви остали су дужни да им помажу у решавању истих.
Иако се из петних жила труде да у свакој прилици импресионирају публику својом индивидуом и својом величношћу обично изазову супротан ефекат. Сморе је. Удаве. Некад до те мере да бисте их најрадије отерали у фалусоидни суфикс кованице пажњопатци.