Piše se uglavnom ćirilicom - pceto, da bi se drugo slovo reči bolje uočilo. To C je jako značajno jer se tokom izgovora na njemu napravi kiselo-podmukli kez sa rastegnutim usnama koje se uz grčenje ostatka facijalne muskulature dodatno istanje i uz jedan praskoviti odjek i pljuc se obrusi ostatak reči - PCETO!
Izgovarač je obično iz južnijih ruralnih krajeva naše lepe zemlje, a pceto je obično komšijsko.
Živalj planinskih predela je neobično teritorijalan i odgojen da poštuje svoje, a tuđe ne poželi i neće, tako da će svaki uljez (čitaj pas) koji se drzne da kroči na privatnu svojinu biti oteran uzvicima poput: ''Iš'', ''Mrš'', ''Kuš'', ''Čibe'' uz koje se doda ovaj omalovažavajući pridev iskričavog C koje odjekne kao puška tandžara celim posedom. A možda i malo dalje.
Iako mnogi misle da crkavanje komšijine krave predstavlja sam zen nirvane, nisu u pravu. Trovanje komšijskog pceta nosi više ikspirijens poena i predstavlja viši level u trodimenzionalnom Farmvilu seoske realnosti.
Seljani se ne libe upotrebiti izraz i u širem kontekstu, naprotiv. Označiće pcetom lokalnu vucibatinu, lenčugu, alkosa, zamlatu kao i sve one koji narušavaju domaćinski ugled mesta i mesne zajednice.
