
Узвик који се најчешће чује у критичним ситуацијама, у тренуцима кад се околности, које су до малопре изгледале више него мрачно, драстично мењају на боље. Сродно овом покличу је: "Сад га ломи!". Повремено се користе и у комбинацији. Нема везе са императивом глагола "пеглирати".
- Човече, губимо у великом стилу, јес' ти нормалан, шта радиш то, изгибосмо к'о на Косову, ради бре нешто с тим џојстиком, јел' ти због овог срања детињство прошло пред екраном...... .....ТО! САД! ПЕГЛАЈ! ПЕГЛААААЈ! ИДЕЕЕЕМОООО! Јел' сам ти лепо рекао да се не бринеш?
- ....
--------------------------------------------------------------------
- ЛЕПО САМ ТИ РЕК'О ДА ГА НЕ ДИРАШ! ИМА ДА НАС ОЛЕШЕ КАД НАС УХВАТЕ!
- ЋУТИ И ТРЧИ, ЗНАМ ОВАЈ КРАЈ! ОВДЕ ЛЕВО!
- КОЈЕ ЛЕВО, СОМЕ, ТАМО ЈЕ ЗИД, ВИ' КОЛ'КИ ЈЕ!
- Чини ми се да посустају... САД ДЕСНО! ПЕЕЕЕГЛАААААЈ!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Odlicno +