Ljudi kojima su penzije toliko male da nemaju para sta da jedu i onda se na njihov racun pricaju vicevi.
Dva penzionara sede na klupi u parku.Prvi:Jesi li poneo hleb za golubove.Drugi:Ja sam mislio da cu da ih jedemo bez hleba.
Ma isti k'o tinejdžeri, samo na jednu stvar misle!
- Jel sine, kad će penzija? A jel bio poštar jutros? Jel javili nešto na dnevniku za penzije? Da l' će da bude ista ko prošlog meseca? A kako Milovan primio još juče? A što kasn...
- Aman, bre baba, umukni više!
-...dobro-dobro, će tražiš ti od babe...
Kostur državnog sistema.
Ne mogu da hodaju na ulici normalno (a da se ne sudare sa vama, ili da vas ne zgaze) a mogu da se voze gradskim saobraćajem u špicu do iznemoglosti.
Šeherzadina 1001 noć je sprdnja naspram jednog njihovog poslepodneva u parku.
Ljudi sa beskonačnim izborom garderobe svih nijansi braon boje!
Vrsta ljudi koja se razmnožava bez seksa.
Jedina vrsta ljudi na Zemlji koja je sigurna od vampira. Koliku količinu bijelog luka u zimskim periodima oni mogu pojesti, ni mali Tajlanđani sa dnevnicom od pola dolara ne bi mogli zasaditi.
Prijatno zimsko prepodne. Ptice ne cvrkuću, jer ih nema, cigančići svuda prose, jer ih je vrelo ljeto samo ojačalo za zimske periode, svakodnevica...
Pošta.. Kolona ljudi čeka da da posljednju crkavicu iz džepa za račune, ili eventualno preko Western Uniona da primi crkavicu od rođaka iz Australije, koji se smilovao da mu pošalje 100 dolara za drva ili da plati prošlogodišnje dugove za centralno grijanje..
Nervozni studenti u sebi plaču što pare daju za prijavu ispita, a ne za flašu Vinjaka, koja je u Idei ove sedmice na sniženju, a poruka na Fejsu onoj maloj sa žurnalistike se neće sama poslati. Jebiga, mora se.
Odjednom.. Ulazi stariji čovjek, vidno namrgođen. Djeluje naivno, ali zna šta radi. Staje polako u red, neznatno se teturajući. Oko njega je od samog ulaza počeo da se širi zapah bijelog luka, no, nedovoljan da bi neko negodovao. Doduše, i dalje veoma jak. I, najednom kreće.. Odlično istreniran, reklo bi se, počinje da zagovara jednu po jednu osobu u redu. Te penzija, te uplatnica, te zima, te nema se za 'ljeba, steglo ove godine, ma gdje samo izvlači te teme?! Jedna po jedna, osobe odustaju od svog mjesta u redu, ne bi li se spasli te strašne aždaje koja sa svakom njegovom izgovorenom rječju prijeti da napusti njegovu usnu šupljinu i pojede sve prisutne. I tako on, kao i svaki put, uspijeva u svojoj namjeri, odlazi, ne toliko srećan i zadovoljan, jer, budimo realni, kakav možeš biti sa penzijom u ovoj državi, ali nadmoćan, jer je bar ostvario jednu namjeru, a to je za njegovu trenutnu situaciju i više od uspjeha!
Ljudi koji su pravi dokaz da je svetlost brza od zvuka.Prvo te vide a retko kad te cuju.
Nesto kao nemi film,vidis sliku al ti nije bas jasno sta govore i da li govore....
Jedan od faktora kašnjenja vozova i autobusa. Voz se na prvu stanicu jedva dovuče na vrijeme a onda nastaje problem - penzioneri podijeljeni na dvije vrste:
1. Oni što ulaze
2. Oni što izlaze.
Postoji i treća vrsta, penzioneri koji prate. Oni ne ometaju saobraćaj, samo dižu pritisak i nerviraju te. Dvije glavne vrste penzionera imaju i pomagala/oruđe/oružje kojima dodatno potpomažu kašnjenje vozova - kaca sa sirom, torba sa mesom, povrće, kišobran (koje god da je doba godine i kakvo god da je vrijeme) i novine koje ih ometaju da uđu za manje od pet minuta. Kada konačno uđu, pri čemu svakom trećem treba vučenje ili guranje, munjevito se ustreme ka jednom mjestu, ne pitajući je li slobodno, huknu umorno izbacujući polumrtvački bazd i komentarišu: Je**m ti državu, koliko im kasne ovi vozovi.
Ljudi, koji bi trebali biti primeri za ugled mlađima, da budu oličenje neke pameti i mudrosti, kao glavnu odliku imaju džangrizavost, nervozu, neljubaznost i alavost. Ukratko, isfrustriranost života koju iskljuju na drugima.
Mali, proćelavi i sedi ljudi, koji su u stanju da se pobiju oko besplatnih stvari, da li su u pitanju besplatne novine ili mladice japanske trešnje nije bitno, važno je da su oni halapljivo ugrabili svoj plen.
Tuku se i guraju po autobusima, neretko guraju i trudnice i malu decu na putu do njihovog večnog odredišta u svakom prevoznom sredstvu jer ne daj bože da na to mesto sedne neko ko stvarno treba.
Najinformisaniji likovi u zemlji trenutno, bilo to vezano za političku situaciju u zemlji ili stanje cena nafte na svetskom tržištu.Iako su im prepisani raznorazni lekovi u proseku svaki po 2 puta dnevno, oni uglavnom praktikuju gledanje Dnevnika 1.2 i 3., Vesti B92 i Naslova u apsolutno svakom terminu. Da se u istom ritmu pridržavaju prepisane doze lekova, možda bi im bilo i bolje.
''Milorade pa gde si ti kućo stara? Nemade te onomad na šahu, pa reko da ti se nije nešto desilo?''
''Ma jok Boro, dobro sam. Evo gledam Vesti pa čekam Dnevnik u pola 8, u međuvremenu Slagalica i tako. Nešto me steže u krstima pa slabo izlazim.''
''Starost druže, znam i sam. Sećam se , za vreme Tita, kad smo bili mladi...eheeej, a sad samo crna hronika, poskupljenja, protesti...ne mogu bre sve ni čestito da pohvatam! Odem pre neki dan da mi prepišu recept za Enalapril, istrošio sam ovaj mesec zalihe pre roka a lekar će meni : ''Čiča manje sekiracije, manje stresa.'' A kako da se ne nerviram , majku mu balavu on će meni nešto da drži slovo tamo...''
'' E Boro čućemo se, evo završava se Slagalica , da vidim čim će ova Jeremićeva da me obraduje večeras...''
Najnezasitiji ljudi u ovoj zemlji. Čitavu penziju potroše na hranu, a opet gladni.
Vrsta ljudi sa natprirodnim sposobnostima kao što su : čekanje u redu po 2 sata , neograničeno davanje novca deci (unucima) , kao i gledanje raznih programa koji zahtevaju čelične živce i vrhunac samokontrole .
