Personalizovana kafa

Опасно одомаћење јединке - класе “дупе на бабином распалом Југодрвовом двоседу, ноге на табуре”.
То је знак да си и званично постао инвентар институције, било да је у питању локални бирцуз, “Лицна” ДОО са п.о. или комшинкин двоипособан стан. Честитам, требало је проћи квалификације и стећи право на сопствену, личну кафену комбинацију.
Јер није свака кафа иста, не, не. И стандардних категорија има онолико, а камоли још и да нешто намишљаш.
Имаш ону основну поделу: грча, слатка. А онда имаш и абортушу, па средњу жалосну, па слатку, а танку, ко чај, па наменску, загорелу арабику-сиктерушу. Па са јачим кајмаком, да утоку можеш ставити да плута озго, срчани залисци те зажигају кад попијеш. Или без, полупровидни кал.
Е, а кад заслужиш персонализовану кафу, изашао си из шаблона серијске производње, добио уникат, такорећи ручни рад. Нећеш бити питан “какву пијеш” по педесеттрећи пут. Нема шта да објашњаваш да у ствари хоћеш средњу са трећином кашичице шећера и лечак млека у велику шољу плус ратлук с орасима, нема потребе. Само кажеш да је за тебе и друга страна те испоштује.
Ексклузива је то, треба је заслужити.