On njoj izjavljuje ljubav, ona se izmiče i lažljiva kučka odlazi ostavljajući rupe u njegovom ranjenome srcu željnom ljubavi, ah, ah, i sreće! Iliti on o njoj ništa ne zna, ona je anđeo, ljubav, i tako dalje, patetično traži imena kojima da nazove svoju ljupku milu draganu! I sve to uz srceparajući ritam koji dovodi do letargije bola! Sve isto, a samo malo drugačije. Zato je i lako napraviti mešavinu pesama, a da one ne izgube smisao, ako smisla uopšte ima...
Anđele, anđele
istina nije da nešto krijem od tebe
pogledaj me, pogledaj me
Kad vino popijem razum izgubim
sve zaboravljam i ništa ne vidim
i tebe dodirnem, drugo ime dozivam
pijan ti dušu otvaram
Jer ja ne mogu da živim u laži
ako to možeš ti samo mi kaži
da mi nismo mi i da to nije to
ti imaš vremena, a ja ga ne bih trošio
Nisam ljubomoran, nisam
ali hoću da znam
jesmo li jedno za drugo
ili prolazna stvar
Ako pogledaš drugog
drugu pogledaću ja
sve što možeš ti
mogu i ja
Znaj
ljubavi svakoj dođe kraj
kad dvoje loši postanu
prijatelji teško ostanu
Zbogom ljubavi
odlazim i reći ću ti što
stoput si me
navela na zlo
ženo bez himena!
