
Девојка сањалица замишљених очију. Занесено хода улицом, поглед јој блуди на предавањима и деконцентрисано зури оком у тачку на зиду реалности,у мислима блудећи по новим неистраженим хоризонтима, лети прозирним крилима ка Недођији, вечно дечја, враголаста, своја и неухватљива.
Спољашња јој мирноћа крије богати унутрашњи свет. Само треба раздвојити вео који је поставила као слабашну препреку и придружити јој се у слободном кружењу сновима...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.