Бомбонице нашег детињства са различитим аромама, са пластичним постољем и главицом која је варирала од врсте животиње или јунака која нам се допада-Пера Којот, Мики Маус... Можда су се звале "пез" због плезити се, јер смо избацивали језик једни другима да покажемо како нам је обојен. Или зато што смо, да бисмо узели бомбоницу, морали да подигнемо пластичну главу и извадимо је из уста цртаног јунака.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Koliko sam ja bio zadovoljan kad mi mama kupi pezić, sa bilo kojim voćem...