Kratke razmene misli i vrcavih dosetki između prodavaca koji drežde od rane zore na svom mestu i kupaca koji su, neumiveni i polubudni isterani iz toplih kreveta da doprinesu domaćinstvu bez uznemiravanja ostatka porodice.
Jutro pijačnog dana, zornjak ne dolazi u obzir jer jaja moraju da se kupe, a krastavac i paradajz ne čekaju podne, zaneseni alfa mužjak luta kroz pijac sa puškicom u jednoj, korpom u drugoj ruci i trpi pogrde individualnih poljoprivrednih proizvođača koji oštre svoj um danima da bi zajebavali baš takve pogubljenike.
- Oooo komšija, otkud ti u ranu zoru? U ovo vreme sposobni još jebu!
- Izvinite, meni treba mladi luk i bejbi cukini, štagod to bilo...
- To ti je mlada tikvica, imaš ove deblje i kraće, a imaš ove duže i tanje, zavisi kakve ti žena voli...
- Daj mešano, nemam pojma kakve voli, imaš li jaja?
- Imam tu negde par komada, domaća, samo da ti ih skupim. Imaš li ih ušta ili da ti stavim ja?
- Daj u korpu, stavi i pola kile jagoda, a može i jedan patlidžan...
- Evo, evo, hoćeš još štagod da ti stavim?
- Može, stavi na pult potvrdu o poljoprivrednom gazdinstvu i plaćenoj taksi za tezgu. Evo ti moja inspektorska značka da vidiš. Kad je već zornjak, da i ja nešto pojebem...
