Najtraženiji lik u odeljenju u vreme pismenih zadataka iz srpskog,i domaćih zadataka(naročito kad su u pitanju kritički osvrti na lektiru).Lik zahvaljujući čijoj ljubavi prema knjigama ostatak odeljenja preživljava dosadne i smaratorske dane obrade dela za koje je trebalo izgubiti dosta vremena,a i živaca.Najčešće ga prati veseo karakter i spremnost da drugima učini uslugu i naškraba im nešto kako bi prošli pismeni bez mnogo muke.Nekada se desi da u odeljenju ima više ovakvih pisača,mada je to retkost.Pošto voli da piše,u istoj meri kao što voli i da čita,pisanje sa različitih aspekata i gledišta donosi mu nova nadahnuća;ono što je drugima muka njemu je razonoda.
Uglavnom mu i profesori i učenici predvidjaju blistavu karijeru na polju književnosti i novinarstva.Medjutim,povučen nekim drugim stvarima i interesovanjima obično završi na nekom drugom fakultetu.Tamo zaokupljen materijom koja se čisto štreberiše ili gomilom naučnih istraživanja prestaje da piše.Sve dok jednog dana ne otkrije mesto na kome može da se vrati nekadašnjoj ljubavi.
Medjutim,sada ga drugačije oslovljavaju.
Više nije pisač sastava.Sada je bloger na Vukajliji.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
taj sam...nego u srednjoj sam pisao odlicno...bar mi se tako cinilo, a i drugi mi pricali...a sad samo gluposti...plus ko kuca, iako je tekst malo prcccc na moj racun... i na racun svih nas sto smo pisali sastave u srednjoj...evo opet blog...:)))+++
Nema ljutnje javio,ja sam glavni lik ove priče:)
Pisač sastava glavom i bradom;)
A ko se još pronadje u tekstu,neka se priključi klubu pisača:)
normalno da nema ljutnje...:))
Е, плус.
Ја сам у свом одељењу углавном био тај, изузев у случајевима кад сам ескивирао читање појединих књижевних дела. Тачно, професорка ми је предвиђала блиставу књижевничку каријеру, чак ме једном повела на неко авахгардно такмичење средњошколаца у писању за које ме је веома болео тукидид, па сам написао неки болесно одвратан састав (мада, да ме убијеш, не могу да се сетим о чему сам писао, знам само да је било прилично изопачено и просрао сам се као никад до тад, мислим да сам написао чак и нешто на рачун тих људи који читају та срања) и победио на такмичењу. xD Требало је да добијем неке паре, али паре ко зна коме су отишле.
Joj, jbt, pa ja sam ta. A ovde me isprozivaše zbog sastava. :O
Ja bio...Al bilo davno kad sam imao odeljenje...
Добро ти је ово.
Само мислим да је пример непотребан. :)
ја сам на писменом увијек писао само пјесме...
прво ниеј ми се дало писати саставе...
друго-пјесму колико год лоше урадиш,можеш се вадити на "књижевну мисао"
треће-грешке су у пјесмама минималне исто се вадиш на "књижевни смисао"
четврто.-јбга увијек ми је ишло писање пјесмица :)
i ja bila pisac sastava, nije me to uvek tako radovalo
:) moja tema :)