Pišanje napolju

Stetimo biljkama :)

Obično se kombinuje sa posmatranjem zvezda.Nevidjen doživljaj.

Ма, какви штетимо... Требало би направити неки оглед и видети како расту запишаване, а како незапишаване биљне културе. Улажем на запишаване. :)

Дискутабилно. Ја сам, кад сам био јако мали, 4-5 година, имао једно своје место у дворишту где сам много волео да пишам, не знам зашто. Ту трава није расла. ;)

Е, сад, можда сам само ја токсичан...

Хм... Па, знаш како, ако си био мали тада и имао ту привилегију да пишаш напољу, онда је то вероватно било у топлије доба. И, сад, ти то наквасиш, онда долети сунце и... Зато што је влажније од осталих травчица, она брже упија топлоту... Нека буде да је то. :) У сваком случају, наравоученије: имати неколико запишавачких локација, да не би било откривени.

А и сад, кад нисам мали, ако је ноћ, слађе је, брате, испишати се као човек напољу. И здравије. И лепше. И, што каже Моравац, поглед на звезде... Поготово након неколико пива... Непроцењиво!

То је истина. :))

П.С. Још слађе је кад је дан, али треба бити обазриван. :)

ko kaže da je ženama nužno zlo:)

Па, не смете да пишките по дану као ми, а и доста морате да се камуфлирате... Не сумњам да уживате, мадам, али морате доста да се исцимате. :)