Pižđenje konobara

Kafana. Ovaj, restoran.

Marko/Žarko: Momak, dođi vamo. 'Oću da naručim! Vidi ga, neće da se dovuca ovamo...

5 minuta kasnije

M/Ž: Kako ću da mu se najeb... o, pa ti stiže.
Konobar: Šta želite da naručite. Alkohol ne služimo.
M/Ž: A?
K: Šta želi...
M/Ž: To drugo.
K: Ne služimo alkohol.
M/Ž: Dobro, onda ću neku Bavariju ili nešta što ima manje istog.
K: Nemamo.
M/Ž: A, jebiga. Daćeš mi jednu punjenu pljeskavicu. Sučim je punite?
K: To bi već morali kuvara da pitate.
M/Ž: Pa pitaj ga, aj' po'itaj.
K: Sad se sjetih. Pršutom i salamom.
M/Ž: Daćeš mi to. 'Oće li oni moć' pročitat to što pišeš? E da, ovo je moj kum Milan. Milane, ovo je moj konobar. Za njega ćeš specijalitet kuće.
K: Drago mi je, hehe.
M/Ž: E, znaš, još nešta da mi kažeš. Đe mogu da kupim cigare?
K: Kad izađete iz lokala, pa desno jedno 100m.
M/Ž: Đe to dođe? Ja samo znam do 50 da brojim. Aj' mi ti to kupi, bojim se neću se snać (vadi novčanik). Bond crveni, ako ne bude crvenog uzmi mi plavi.
K: Nije mi u opisu radnog mjesta.
M/Ž: Ovolike pare ćemo spucati u ovaj restoran, ti nećeš da se udostojiš da trkneš do trafike. Još ti JA plaćam.
K: Zamoliću kolegu, očekujte cigarete za 5 minuta.
M/Ž: E, moj kume. Mora da se zna ko buši, a ko drži usisivač.