Plas Sena

Оточ, седамдес прве, вратио се ја из јна, са све тетоважу, превлака, хрватска, пешадинац, смршо, дотеро линију, реко додем да видим зокија мог малог, напунио таман три године, а рада није бежала за баћу у попову, тих година била ретко мирна жена, додуше кад се родио зоки, радили смо у банату у вршац код неких људи па сам нашо баћино писмо што сакривала, убио бога у њој, зоки се родио ко недоношче, ал ено га сад, има три сина, љуби их деда, сви живи и здрави. Дакле дошо ја кући, очекујем ручак, па дидем да чувам овце, козе и одведем вепра код комшије радована, требала ту јесен крмача да му се букари, кад оно прц, дођо, дете вришти, ће цркне колко се дере, реко пичка ли ти материна, де ти је мајка, отиђо у велику собу, питам деда љубу, дети је унука, рада, каже отишла да чува овце, ја у шталу, овце кукају ненарањене, ненапојене, метем ја њима сено, сунем воду, до потока, рада није тамо, обрну круг око куће, проверим лојзе, ње ни тамо. почо већ да се бринем, скуво зокију 7 јајцета, мето га да спава, ја изнад куће у шљивак, обрнем два круга, кад иза сена, велик плас био, није се видело одоздо, стоји рада, разваљена ко стока, поред ње шише ракије, полупразно. о мајку ти крваву јебем, па одломим грању са шљиве, а оно сува, знаш какве су набрекле грана из шљивака, па њу по леђима, а ту си нашла, јебем ли ти семе судимско, па удри, удри, ни космодиск јој до дана данашњег није помого.

После отиђо у бачвару и видо да је начела бачву ракије коју сам реко да се не отвара док ја не умрем. Ал курац, попили смо је још седамдес треће, за драганино крштење, љуби је оцо.