U vreme naših očeva i dedova nije bilo skrivenih kamera i kojekakvih horor filmova. Ljude su tada plašili i prepadali na staromodne i originalne načine. Naime, glavna mesta za prepadanje ljudi su bila seoska groblja i mračni sokaci. Kada bi se ljudi vraćali sa igranki i posela, lokalni mangupi bi preko glave stavili beli čaršaf i pravili sačekuše na zabačenim i mračnim mestima. Žrtve takvog napada nikada se više ne bi usudile da prođu tuda čak ni po danu... Loša strana ovakve "hororarne" šale je ta što odrasli ljudi noću počnu da mokre u krevet, često im se i bez razloga priviđaju kojekakve utvare, naravno, tu su i noćne more.
U mom selu živeo je sada pokojni Sreja. On je bio beskućnik i spavao je pored groblja. Baš pored tog groblja vodio je jedan lokalni put, koji je bio najbliži do centra sela gde su se noću održavale igranke. Seljaci bi se često pijani vraćali tim putem pored groblja svojim kućama.
Jedno veče, mrtvi pijani, par seljaka se vraćalo tim putem kući...
Jedan mangup iz mase se napravi pametan i povika:
"'Ajmo mrtvaci, ustajte, žurka je gotova, idemo kući!"
Ma nije prošlo ni dve sekunde kada se začu glas iz tame:
"Evooo, sa'ću, samo da obujem kondure."
Ovi mučenici se razbežaše, umalo srčku nisu dobili, došli su kući ubledeli k'o da kapi krvi nema u njima... Hehe, nisu ni ukapirali da je to bio Sreja koji je zaspao pored groblja... :))
