Žuta kosa
MOGUĆE ISTORIJSKO POREKLO IZRAZA:
Po istoričarima i lingvistima postoje dve verzije za ovaj neverovatan paradoks. Po prvoj ovaj izraz za (svetlo)žutu kosu nastao je zajedno sa potrebom da se razdvoji prirodno svetla kosa od one koja takvom postaje sa godinama. Onaj ko je bio u poziciji da presudi u toj polemici bio je na svoju nesreću daltonista (nekoliko vekova pre nego što je uopšte taj fenomen naučno opisan i objašnjen) ali je ipak lucidno izabrao izraz "seda kosa" (u ta davna vremena nisu postojale kancelarije, učionice... ali ni televizija, internet, playstation, automobili... itd... pa su verovali vi ili ne stariji ljudi mnogo više SEDEli od mladjih!!!). Medjutim, za prirodno svetlu kosu morao je da se izjasni i on je to krstio baš onako kako je i video - PLAVA boja. Srbi su i tada mnogo više verovali raznim autoritetima nego sopstvenim očima, pa su oba predloga prihvaćena (uključujući i ovaj "sa greškom"). Govorni jezik je jedna izuzetno dinamična kategorija, tako da vreme ispravlja manje više sve nelogične, nepraktične, neprecizne... stvari. Medjutim kada je greška mnogo velika i previše očigledna, nema šanse da se bilo šta promeni (bar kod nas je tako) ni za 1000 godina (u ovom slučaju oko 1100) jer se takve stvari ovde doživljavaju kao "amanet", tako da se izraz PLAVA KOSA za kosu žute boje održao do dana današnjeg.
Po drugoj verziji radilo se o prvom značajnijem samoorganizovanju žena u Srba. Naime Srpkinje sa svetlom bojom kose (danas poznate kao "PLAVUŠE"), iako najlojalniji deo tadašnjeg izrazito patrijahalnog društva, sve su mogle da trpe - ali nikako da se pomire sa nazivom "ŽUTICA" koji se osim za njih i tada koristio za jednu opasnu zaraznu bolest. Nije tu bilo nekog pravog organizovanja u današnjem smislu reči, već više onako spontano, svaka za sebe, ali su svi tadašnji muškarci koji su imali neku žuticu (tj. plavušu) u kući u medjusobnim razgovorima shvatili da imaju isti problem koji im takoreći jedini remeti porodičnu idilu. I tako veoma napredno za to vreme, mimo svih tadašnjih srednjevekovnih propisa i običaja odluče da tadašnjim ženama (preciznije "Srboplavušama", kojih se to i ticalo) prepuste da same odluče kako da nazovu boju svoje kose i da se taj problem reši vo vjeki vjekov. Ali ispostavilo se da ni rešenje nije tako jednostavno, jer kao što je žuta boja imala nezgodno izvedenu imenicu ženskog roda za takvu boju kose (žutica), ni sa ostalim svetlim bojama nije bilo sreće! ZLATICA je bila čuvena štetočina, BELKA drugo najpopularnije ime za drugu najpopularniju domaću životinju, NARANDŽA je bila naziv za jednu ukusnu voćku i bilo bi to ustvari OK da nema snažne asocijacije na celulit... itd... itd... i prva boja koja nije pravila nikakve probleme bila je plava (tj od nje izveden naziv za ženu plave boje kose - PLAVUŠA), pa ko onda još da mari što nema ama baš nikakve veze ni sličnosti sa žutom od koje se krenulo. I bi tako (sve do dana današnjeg).
