Karakterni gmaz od čoveka. Pod uticajem veće količine novca u džepu ili na računu, boljim autom u garaži ili zanimljivijim i "naprednijim" društvom u kojem se počeo kretati, ova slina pokazuje karakterne osobine koje treba da budu dovoljne za trajni progon na ostrvo Sveta Jelena ili Antarktik, kako bi tamo umro u ništavilu i bedi od koje je sačinjen.
Za njega više ništa nije sveto. Gazi po onome što je do juče predano zalivao, ne mareći za posledice, mišljenja i osećanja ljudi sa kojima je do juče pio u istom lokalu, spavao u istom krevetu ili jeo za istim stolom. Onima od kojih više nema koristi, ili koji su ispod nekog njegovog novog nivoa, bezdušno zariva nož u leđa, nedvosmisleno saopštavajući da mu više nisu potrebni.
Kako bi porastao u očima ljudi sa kojima se počeo družiti, pljuje na svoju prošlost, na društvo sa kojim se kretao, na roditelje koji mu nisu mogli pružiti ono što je hteo, ne shvatajući da time postaje još manji u očima ljudi koji ga koriste i kojima predstavlja kravu muzaru, isto onako kao što su njemu predstavljali svi oni ljudi sa kojima je boravio samo da bi ih koristio kako bi ispunio svoj cilj ili svoj san.
Ipak, kada ga jednog dana, pre ili kasnije, nagla promena vrati u realnost, kada padne sa prvom jačom kišom iz oblaka na koje se bezrazložno peo, i kada ga život prisili da se vrati do bunara u koji je do malopre bezdušno pljuvao, shvatiće koliko je mali i ništavan, jer taj bunar ili više nikad neće naći, ili je presušen, ili je toliko pun otrova da će samim njegovim pronalaskom shvatiti da tu više nema šta da traži i da se vrati odakle je došao.
- Šta ti je? Što plačeš toliko?
- Onaj naš sin, rekao je da nam neće doći na slavu.
- Što sad to?
- Kaže da se kod nas okupljaju samo seljačine i da je on iznad toga, a do juče je jeo sa tim seljačinama...
- Neka, ženo, pusti ga... Bog sve vidi.
