Жваке из деведесетих које смо добијали уместо кусура или од тетке циције кад дође у госте. Најпознатији пломбовад, знан и под називом зулум-жвака, минти одликовала се тврдоћом (као паркет да жваћеш првих пола сата), сумњивом аромом менте што удара на нос и сличицама бркатих мушкараца, тада вероватно познатих у Турској (да их сада има у продаји ишле би ко луде, све тетке би тражиле Бали-бега). Елем, главна одлика пломбовада била је моментално сједињавање са пломбом и чупањем исте из зуба при покушају раздвајања. До те мере су истраумирале генерације родитеља у Србији, да ни после десет година интензивних реклама и чак упошљавања Антонија Бандераса да рекламира орбит, не могу да верују да ће жвака учинити ишта добро за зубе.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
POBEDA +++
može +