U manjim mestima to je obično pokojni boem (ili po rečima udovice: ispičutura i propalitet) koji je u lokalnom kafe baru (po udovici: smrdljivoj birtiji) ostavio svoje najbolje godine (tj. udovičine najbolje godine) i time stekao posthumno pravo da njegova stolica ostane nedirnuta dok je sveta i veka.
- Eeeeh, i Milivoje post'o počasni građanin...
- Mda, ode i četvrta stolica za ovim stolom. Ako 'vako nastavite da umirete moći ću komotno da zatvorim ovu rupčagu.
- Aj' ne seri nego daj jednu ljutu za pokoj mu napaćenoj duši.
