Dole, na Zemlji.
Uglavnom, frazeologizam poetskog prizvuka koji, pak, najbolje zvuči ako se upari sa nekim nepoetskim podatkom iz nasumične statističke kolone života.
- Mišo, iznesi đubre.
- Šta? Već si se spakovala, hehe?
- Vrlo duhovito. Gde baš od svih muškaraca pod kapom nebeskom da naiđem na onog vrlo duhovitog, uh...
- Gde baš od svih žena na svetu da mi kondom pukne s onom najgorom...Pa el vidiš da mi počinje utakmica, jebalo te i đubre, i sve?!
- Jao, što je sladak Ronaldo, baš bi mu sela na facu, hihihi...================================================
- Oče Gavrilo, grešan sam, šta da radim da okajem svoje grehe??
- A koji si to greh počinio, sine moje?
- Naime, jebao sam kozu.
- Heh, sinko, ima nas raznih pod kapom nebeskom, eno pop Gojko igrao keca na Austriju pa vi'š kako ga je Bog kaznio...=================================================
- E, Bože?
- Reci, Adame?
- Eva počela žestoko da smara, što me ne upozori, koji kurac?!
- Šta te smara?
- Pa stalno mi govori šta i kako treba da radim, te ovo joj valja, te ono joj ne valja, ne smem više ni da pišam gde oću pod kapom nebeskom već moram rupu diskopam prvo...A da ti nju ipak rebneš nekom munjom odgore a meni vratiš moje rebro, a?
- Ajde tamo sledeće nedelje ćemo, ok?
- E to, Bože, baš si car!
