Podići za oktavu

1799. Rozeta, Egipat.
Tomas Jang i Fransoa Šampolion u palminom hladu, uz čaj, jeftini lokalni duvan i poslušne Egipćane. Jeftine takođe.
-Fransoa, kukavički francuski nosonjo! Video sam tvoje spise! Ceo svoj korpus dimotiki defragmentacije si preuzeo od mog modela! Francuzi, uvek ste bili i ostaćete vrane! Dodaj mi šećer.
-Netačno. A vi Englezi! Jedna velika porodica. Sigurno si se razočarao, kada si za Božić od tetke, sestre i žene dobio samo jedan poklon? Razmisli, apsurdno je da ti jedna žena kupuje tri dara. Arhetipska podvostručenost ličnosti vam je češća, nego prehlada. Jednu ili dve kocke?
-Baljezgarije, francuska naparfemisana bitango! Dve kocke.
-Dragi moj genetski kockaru, ja sam već poslao svoj prvobitni rad Parizu i izvestio ih o svojim otkrićima. Jesam li pomenuo SVOJIM? Pošto to ne mogu dovoljno da naglasim. Poslao sam i tvoj šarlatanski model. Verovatno ćeš da završi u Blic a la francaise, u sekciji dnevnog humora, odmah ispod nage slike Katarine Makau.
-Touché. Podigao si za celu oktavu, nosati prijatelju.
-Izvoli prijatelju dve karte za Luvr. Povedi ženu. Ili sestru. Ili tetku.