Podridži

Обавезно, персона у друштву обдарена посебним талентом казивања (не)повезаних слогова/гласова, техником "из желуца". Бас, школског хора. Гласник доброг пасуљчета, роштиљске, подварка...
Подриџи своје наступе, обавезно, почиње азбуком (абецеда није требала за оцену код учитељице), која се понавља до тренутка када је потребно обновити залихе горива, подмазати жице, доћи до ваздуха. Тада се приступа процесу узимања "неколико" гутљаја Коле, мада искуснији Подриџији саветују, како је ипак ради јачег утиска и мириса прилагодније конзумирати пиво. Они најискуснији пак чувају рецепте, посебне мешавине та два.
Када се многобројна публика већ морално уздигла, следи распле. Лукави Подриџи покушава да достигне посебан однос у астралу, са обожаваоцима, изговарајући техником коју само он познаје, њихова имена, понаособ. Упалило је. Транс. Скидам мајцу. Зовем бившу.
Следи велико финале. Позива насумично особу из публике. Од њих двојце, игром случаја, изабрао је баш онога што је учио бит-бокс преко јутуба. Што би наши стари рекли, док му га овај даје по биту, наш Подриџи му га даје по пасуљчету. Хемија између њих расте. Звукови космоса. Златни пресек музике. Подриџи се баца на колена док доживљава катарзу. Публика почиње да плаче, тражи још, бис!
У лимузини пристиже Саша Поповић, такође у трансу, моли га да потпише за Гранд. Брена му обећава ново име, програм за заштиту сведока. Мада, он је више од тога, његов сан је Егзит. Једног дана...