Znate ono kad sanjate neki bolestan san pa se razbutite čim otvorite oči i ležite pola sata pa zaboravite šta ste sanjali? O tome vam pričam.
Zašto sanjamo boleštine? Jebi ga, neko moje mišljenje je da su to neki podsvesni porivi i da u nama svima ima nešto što nam neetička dela ureže negde u podsvest pa nas to polako izjeda i daje te bolesne snove. Ili što ništa ne karamo
Ja malopre sanjao neko debelo dete i najboljeg druga iz osnovne Čupavog.
Kao čupavi je astronaut i odleteo na mesec. Ja ga gledam na teveu i sve televizije prenose. Prvi srbin na mesecu moj drugar Čupavi.
Oko mene trči non-stop neko balavo malo dete koje čini mi se tek prohodalo. Ja ga konstantno sklanjam i vičem „marš mali u pičku materinu“. On dosadan sve kao hoće da me zagrli. A ja nosim onu haljinu za trudnice i ispao mi stomačina. Pločica nigde.
Teve mi kao neka hromirana plazma ali soba mi liči na hodnik pa ga ne vidim sa kreveta. Ono dete me grli i ljubi i nešto mumla slineći po meni. Keve mi osetio sam onaj dečiji smrad u snu. Gledam čupavog kojeg nisam video od male mature kako silazi na mesec i maše četničkom crnom zastavom "SLOBODA ILI SMRT. Onom što smo kupili na eskurziji na Zlatiboru pa se debeli Bane obrisao kad je povraćao u busu pa smo ga tukli ko konja posle. Na rts-u prenose silak čupavog na mesec sinhronizovano aca stojanović i šarenac. Silazi čupavi na mesec. I onda skida čupavi onu kacigu i počinje da mlati kosurinom. Inače čupavi nije bio metalac nego je slušao južni vetar i drkao ga od trećeg razreda. Ja se derem „umrećeš budaletino vraćaj tu kacigu!“ Čupavi maše kosom po mesecu i odvrnuo iz one rakete „Rekla si mi da ne voliš zimu da na tugu tebe zima seća“. Ja zagrlim ono dete i rekao bih da sam tad u stomaku osetio materinski instikt. Na teveu čujem Acu i Šarenca kako pevaju „...ja ti nudim ove snežne noćiiii ljubav što je na svetu najveća“
Čujem kroz prozor da se po gradu slavi kao kad smo medalje osvajali devedesetih. Ljudi se svi grle i pevaju Kemala. Ono dete slini i jede neki musli pored mene.
Znam da je bilo još al zvoni mi jebeni alarm da učim.
Ja Čupavog nisam video nisam video od osmog razreda. Zvao sam ga na fiksni u prvoj godini desetak puta i niko se nije javljao. Nije imao mobilni. Otišao je na Novi Sad prvo znam. Onda su mu valjda roditelji otišli na Novi Zeland pa u Kanadu. Ja sam često prolazio ispred njegove zgrade da slučajno sretnem debelog čika Miću što nam je davao erotcke časopise kad smo bili mali i da pitam jel čuo šta za njegove. Čupavog nema na fb-u i sigurno ga neće ni biti jer je čupavi još kao klinac mrzeo te novotarije. Slušao je Kemala na kaseti a ćaletovim cd-ovima je gađao golubove po parku i na krovu. To mi je bio najbolji prijatelj u životu jebote. Sećam se da se zakleo da će karati Arkanu Cecu kad poraste. Nije voleo fudbal, filmove, basket, rep, rok, grand, one žute kuglice za pištolje pa je ubacivao neko gvoždje, igrice... Voleo je da igra između dve vatre i da nokautira devojčice. Jednom je pobegao iz škole i doneo jaja na moju utakmicu i gađao me sa tribina. Neki čiča ga uhvatio i polomio mu sva jaja u torbi sa knjigama. Krkao je burak ko nenormalan i bio mršav ko čačkalica. Voleo je da ubija ptice i secka žabe i guštere. Keva ga je uvek tukla jer nije hteo da se šiša ni da pere kosu. Sanjao sam ga još par puta pre. Kao ja pijem pivo a on rakiju. Liči mi u snovima na štrokavog automehaničara. Ne znam šta bih sve dao da Čupavi pročita ovo i da mi se baci poruku na pevete. Sad ja sam bio stoka jednom i to bi voleo da mu kažem pa da se pobijemo stolicama kao nekad kod njega. Jednom sam krenuo do njega. Ponedeljak ujutru. Matorci treba da su ti na poslu sestra na faksu. Ja se derem „otvaraj majmune evo ti novine“ kad ono tvoja sestra otvara. Daj mi to ja ću mu dati to. Pred kraj osmog je to bilo. Ščepa mi to iz ruke i objašnjava kako je keva odvela čupavog da se ošiša. Fato sam ti sestru tad za za sisu i ona je mene drpala preko pantalona. Jebi ga brate. Plakao sam ko budala kad si otišao.
ČUPAVI AKO ČITAŠ OVO JAVI SE
