Pojava široko rasprostranjena kod naših domaćinstava. Naime kada se dobije neki poklon koji nije baš neophodan za domaćinstvo on se onako upakovan sa sve celofanom i mašnicom(ako je ima) čuva na posebnim mjestima, štekovima raznoraznim (sve zavisi od veličine poklona), vitrinama, policama u špajizu i tome slično. On se ne dira ni za spas zivota, isključivo sluzi da se proslijedi nekome drugom, a često se desi da se vrati istom.
Milojko: E baba daj onu bombonjeru što je ujko donio, jede mi se nešto slatko!
Baba: A dala bi tebi baka, nego moram maloj Stanki odnijeti na babine, ne valja se praznih ruku! Sad ce baba da ti razmuti secera i vode!Janko: draga, sutra mi je kumu slava, vide ima li u špajzu šta od poklona da mu odnesemo!?
Draga: Ima dušo nekih 12 pakovanja čaša, onda...
Janko: U leb ti jebem a ja ovde pijem iz ovih okrnjenih, usne nagrdih!
Draga: onda ima neka mesoreznica, 3 sokovnika, roštilj na plin, onda...
Janko: Daj tu mesoreznicu!
Draga: Ali ja mislim da su oni nama to na useljavanje donijeli.
Janko: Misliš, ali nisi sigurna, nema veze daj, pa će nam oni to ionako vratiti kad nama bude slava!
